EMOCIJE

Škola emocionalnog sinhroniciteta

Svi se susrećemo sa izazovima i različito ih doživljavamo. Dok je jednima i najmanja prepreka sasvim dovoljan razlog za odustajanje i emocionalnu paralizu, drugi kao da su mašine za nove ideje i projekte, stvaranje i rešavanje problema na koje, radeći, neumitno i nailaze. Suočavanje sa problemima nadalje podrazumeva emocionalne izazove, što sigurno povratno utiče na rezultate aktivnosti.

I tako u krug.

Emocije su neophodni sastojak svakog našeg angažovanja. Priče o tome da im nije mesto u poslovnom svetu su pogrešno tumačenje potrebe za upravljanjem sopstvenim emocionalnim doživljajima. Emocije su itekako prisutne: dovoljno je pogledati oko sebe i čuti kako i o čemu ljudi razgovaraju na radnom mestu.

Kako se ono na šta usmeravamo pažnju – uvećava, tako oni koji vežbaju sprečavanje, suočavanje i rešavanje problema, razvijaju sposobnost procenjivanja stepena svoje emocionalne uključenosti u situacije koje im život donosi. Oni znaju kada je vreme da se ubace u akciju, a kada da istu posmatraju. Ovaj stav uključenosti/isključenosti održava njihovu životnu energiju na nivou koji umanjuje dejstvo stresa. Dok se u stresnim situacijama drugi ljudi oko njih emocionalno «izgube», oni ostaju fokusirani i daju potrebni optimum za finalizaciju željenog.

Dobra vest je da emocionalna žilavost, tj otpornost i korisno ovladavanje stresom i životnim izazovima, nije urođeno već naučeno ponašanje. Naučeno je, iako posmatrajući pojedince koji kroz život kao da lagano plivaju, stičemo utisak da su se takvi rodili. Radi istine, valja napomenuti i da su i ona ponašanja koja čine da kroz život idemo kao po užarenom ili oštrom kamenju, takođe naučena.

Mi ne vidimo uvek kako nešto učimo, iako to radimo neprekidno. Bez obzira na to koje su nam dileme: kako i koliko ćemo da zaradimo u narednih godinu dana, kako da podržimo snalaženje deteta u novoj školi, gde da odemo iz radne sredine u kojoj nam nije prijatno… iza svih gorkih pilula za nas stoje lekcije i učenja. Za svaki uspeh koji smo ostvarili, baš kao i za svaki neuspeh, ispostaviće se da su samo privremeni.

Naša emocionalna stanja, međutim, ne moraju da budu privremena. Emocije koje nas nadvladaju, upotpunjene mislima koje ih “podržavaju” mogu veoma dugo ostati sa nama. Ukoliko ne donesemo svesnu odluku da želimo promenu na bolje, ostajemo zarobljeni u emocionalnim stanjima koja nam ne prijaju.

Ako je spremnost za učenje glavna premija u 21. veku, onda su ključna znanja ona koja se dotiču nas samih. Predmete o tome kako da ovladavamo samima sobom i kako da postanemo svoji najbolji prijatelji nismo imali tokom školovanja. Zato što ih nismo ni imali, učili smo iz prakse, od drugih i iz svojih iskustava. Takva su nas učenja dovela tu gde smo sad, suočene sa činjenicom da je svakom čoveku je dato da može da pobegne od drugog čoveka, organizacije i izazova, ali ne i od samog sebe. Iz tog razloga je emocionalna sihronizacija – život obojen emocijama sa kojima smo u prijateljskom odnosu, osnov dobrog osećanja trajanja uprkos izazovima sa kojima se srećemo.

Dobrodošli u svet emocionalnog sinhroniciteta. Potražite svoje mesto u njemu.

VIŠE O TOME PROČITAJTE NA NAŠEM BLOGU

Trasiranje puta (1) : Kuda smo pošli?

AUTOR : Brankica Ljamić Ivanović, PhD Ukoliko...

Trasiranje puta (2) : Navike, ciljevi i odluke

AUTOR : Brankica Ljamić Ivanović, PhD “Juce...

Lift(om) do sreće

AUTOR : Brankica Ljamić Ivanović, PhD Ispravi...

Snaga pozitivnog delovanja na pozitivne misli

AUTOR : Brankica Ljamić Ivanović, PhD...