fbpx

RECEPT ZA USPEH Brankica Ljamić je kouč i konsultant, a tvrdi da su ove TRI stvari dobitna kombinacija za sve

AUTOR TEKSTA:
T.Kovačević
PREUZETO IZ ČASOPISA:
Blic Biznis

Ako postoji recept za uspeh, on podrazumeva pronalaženje partnera, prijatelja i radnog okruženja sa kojim delimo vrednosti.

Ovako u intervjuu za “Blic Biznis” priča Brankica Ljamić, psiholog i profesionalni kouč. Brankica je magistar menadžmenta i doktor organizacionih nauka, a ima najviše zvanje – MCC (Master Certified Coach) – koje dodeljuje vodeća svetska asocijacija koučeva. Autor je edukativnog romana namenjenog preduzetnicima “Koliko si spreman da platiš?”.

U projektu “Originalni lideri” koji upravo započinje Original platforma Fondacije Novak Đoković, Brankica i njen tim iz Sinhronia koučing škole su ključni partneri za oblast poslovnog koučinga.

Šta biste Vi rekli da je “recept za uspeh”?

Mislim da je uspeh što ranije pronaći svoje kriterijume i meru uspeha i živeti u skladu sa tim. Ne tražimo svi isto od života, zato su poređenja često besmislena. Jednostavno rečeno, uspešni smo kada radimo ono što volimo – u svim oblastima naših života. Tamo gde nam prolazi vreme leži i izvor naše energije. Iskreno verujem da, ako postoji recept za uspeh, on podrazumeva pronalaženje partnera, prijatelja i radnog okruženja sa kojim delimo vrednosti, tj. ono do čega nam je stalo. “Privlačenje suprotnosti” veoma brzo počne da nam odnosi snagu, dok usaglašenost daje poleta i motivacije za akciju.

Na koji način se može biti korak ispred konkurenata?

Ako smo drugačiji i radimo nešto što oni ne rade ili na način na koji oni to ne rade. Kada smo isti ili slični, po čemu ćemo se razlikovati? Kako ćemo se izdvojiti? Da li ste ikada čuli da neko kaže: “Taj proizvod mi se sviđa zato što je isti kao i svaki drugi. Njegova posebnost je što nema posebnost. Baš zato ga stalno kupujem.”
Korak ispred konkurenata se obezbeđuje najbližom povezanošću sa klijentima i razumevanjem njihovih očekivanja od onoga što mi nudimo. Kvalitet našeg “čitanja” potreba tržišta nam obezbeđuje mesto koje želimo.
Kumulacija tako unapređenih individualnih performansi kaskadno vodi do poboljšanja timskog i nadalje kompanijskog rezultata.

Koliko je i zašto bitan lični i profesionalni razvoj zaposlenih ali i menadžera u firmi?

Pitanje ličnog i profesionalnog razvoja svih zaposlenih je direktno povezano sa razumevanjem da će ljudi svoj puni doprinos dati ako u posao smeju da unesu celog sebe. Ideja o isključenju privatnog “ja” iz poslovnog konteksta je zaostatak iz vremena koja ne odgovaraju stalnim promenama koje današnje poslovanje traži. Mi nismo toliko racionalni. Ili nismo samo racionalni. Ljudi mogu da podrže ili spreče promene, zato su oni ključni resurs preduzeća. Takođe su i jedini resurs koji firma ne može da poseduje.
Lični i profesionalni razvoj se prepliću. Kada neko razume kako bolje da planira svoje vreme i uspostavi nove prioritete, to ne mora da bude znanje koje će primeniti samo u kancelariji. Možda mu najzad uspe da položi i C2 iz engleskog. Isto tako, kada usavršimo veštine slušanja i stvarno čujemo šta sagovornik ima da kaže, verovatno ćemo bolje pregovarati – kako sa klijentima, tako i sa komšijama čija nam je saglasnost potrebna za proširenje terase.

U današnje vreme kompanije sve više ističu da je diploma manje bitna, a da su kreativnost i inovativnost nešto što se ceni. Šta o tome mislite?

U vremenima u kojima je samo promena stalna, čini se da je praksa već pokazala da naš obrazovni sistem u maloj meri odgovara zahtevima tržišta i obučava kadrove za bivša vremena. Istovremeno, iako se u većini preduzeća traže proaktivni zaposleni koji će “drugačijim viđenjem” doprineti inovacijama, način na koji se menadžeri ponašaju često “gasi” svaku potrebu za kreativnim doprinosima.
Tako da iskreno mislim da je situacija komplikovana i da smo zaglavljeni između nepraktičnog obrazovnog sistema, brzih tržišnih promena, učestalih ponašanja menadžera kojima kao da je baš sve dozvoljeno i zapitanosti mladih kako da se u sve to uklope.

A na koji način zaposleni mogu postati kreativni i in ouncevativni? Na koji način je zapravo moguće dobiti najbolje od svakoga?

Kako mnogobrojna istraživanja stalno potvrđuju, ljudi se zapošljavaju zbog firmi, a iz njih odlaze zbog direktno nadređenih. Veličina i značaj preduzeća neće umanjiti nezadovoljstvo koje loša radna atmosfera u timu donosi.
Iskustvo mi govori da dobro vođeni timovi, pre svega, umeju da dobro razgovaraju. Ovo uključuje “dozvolu” da se o učinjenim greškama, bez okrivljavanja, otvoreno priča i tako stvara osnova za zajedničko učenje. Ako možemo da delimo loša iskustva, možemo da delimo i dobre ideje. U takvoj sredini se otvoreno razgovara o svim bitnim temama, uz puno poštovanje svačijeg glasa. Na ovo se nadovezuje i jasno razumevanje individualnih obaveza i ciljeva rada, pravila ponašanja i očekivani zajednički rezultat. Dakle, posvećeni rad sa ljudima je kritična tačka za podsticanje onih najboljih osobina i sposobnosti. Stalno traženje krivca i kritikovanje stvaraju atmosferu u kojoj se ljudi više brane, a manje razmišljaju o doprinosima.

Da li je na kreativnosti moguće raditi, ili se s tim jednostavno rađa?

Mislim da je svako, makar i pomalo, kreativan u nekoj oblasti života i rada. Isto tako mislim da smo eksperti u tome da umanjimo svoje potencijale i da prestanemo da se razvijamo. Tako zaboravimo da smo svi, makar jednom u životu, na potpuno neočekivani način – dakle kreativno – rešili neku životnu situaciju. A sve što smo mogli jednom, možemo i više puta, što često zaboravimo. Vežba pravi majstore, tako da gubimo sve oni što ne praktikujemo, a jačamo ono što vežbamo. Ako je nešto stereotip za ovo naše podneblje, to je ideja da smo snalažljivi jer nas život na to tera. Ispada da smo kreativni kada moramo, a kada ne moramo – izmišljamo razloge zašto nismo vredni. Koučing je idealna metodologija da, ako mislimo da nismo, shvatimo da jesmo kreativni.

Šta je koučing? Kako i čemu on pomaže u poslovnom okruženju?

Koučing u poslovnom okruženju je učenje o sebi i onome što možemo više, bolje i lakše u radnom kontekstu. Tokom vremenski ograničenog razgovora fokusiranog na određenu temu, pričamo o sadašnjoj situaciji i o tome kako ona može da postane neka druga, poželjnija situacija i to, isključivo, akcijama klijenta.
Koučing nije davanje saveta, niti podela iskustva, niti se on odnosi na ono šta drugi ljudi treba da urade. On danas postaje poslovna navika, između ostalog, i zato što više nemamo luksuz da (olako) gubimo ljude, pa im pomažemo da prevaziđu prepreke koje mogu nastati zato što obim i zahtevnosti njihovih obaveza stalno rastu. Na koučingu se bavimo samo onim što na početku, neretko, klijent ne može da dozvoli sebi da zamisli – da on(a) sam(a) ima mnogo veću moć uticaja. Kada, do tada nemoguće, postane makar malo moguće, mnogo toga se menja. Iz rečenog je potpuno jasno da je, iako se ovakvi razgovori vode u poslovnom kontekstu, njihov krajnji efekat lična promena. Kada neko prevaziđe svoju odbojnost od javnog nastupa i držanja prezentacija, posledice i rezultati ne moraju biti samo poslovni. Osećanje olakšanja i zadovoljstva nakon dobro održane prezentacije može otvoriti put novim željama…

Kakva su Vaša iskustva u radu sa malim i srednjim preduzećima (MSP)?

Iz prakse rada sa vlasnicima i preduzetnicima, iznova pronalazim potvrdu da MSP mogu da rastu samo do granice razvoja onih koji ih vode. Granice tog razvoja praktično i ne postoje, i ponekad je potrebna samo mala podrška da to razumemo ili se toga prisetimo. U ranim fazama rada i malog obima, preduzetnici na sebe preuzimaju obaveze koje u korporacijama rade zaposleni različitih ekspertiza. Koliko god mala firma bila i malo posla imala, postoje zakonski, finansijski i poreski zahtevi koji moraju da se ispune. Kada obim posla prevaziđe određenu tačku, i neophodno je uključenje drugih, ključni resurs firme postaje spremnost vlasnika da timski radi sa onima kojima mora da prepusti donošenje odluka. Ukoliko nije spreman i ne pušta konce, treba da zna da će, svejedno, uslediti raznolika plaćanja – finansijsko, moguće zdravstveno, porodično, socijalno. Jednostavno rečeno, kada smo razapeti, kvalitet života nam opada. Koučing u ovom kontekstu pomaže uspostavljanju prioriteta, razumevanju i prihvatanju nove uloge koja uključuje nove uvide iz kojih proizilaze nova ponašanja. U krajnjoj instanci, sve ovo može da bude jako rasterećujuće i da nam donese novu energiju i ideje.

PREUZMI PDF ZA ČITANJE