AUTOR :
Brankica Ljamić, PhD
“Dobar menadžment se sastoji u pokretanju prosečnih ljudi da rade posao kao izvanredni. ”
Bilo je to nakon pada berlinskog zida, u dekanatu Bostonskog Univerziteta na Ben Gurion Univerzitetu u Ber Ševi, u Svetoj Zemlji. Iznenađeno sam posmatrala dekana koji već neko vremena nije mogao da dođe do daha od smeha. Moja iskrena zapitanost je par minuta ranije izazvala njegovo (činilo mi se, previše) dobro raspoloženje. Naime, na pitanje o kvalifikacijama za upis na master program iz menadžmenta, kroz odgovor sam izrazila sopstvenu dilemu: “Diplomirala sam psihologiju i o ekonomiji znam samo ono što sam čula od roditelja čiji je to posao. Ne znam koliko je to otežavajuće.”
Širokog osmeha, nasmejanih očiju, dekan je razdragano odgovorio: “Ako znaš samo o parama, možda ćeš do njih doći. Ako znaš sa ljudima, doći ćeš do para. Menadžment je o ljudima i parama. Menadžeri moraju da razumeju ljudsku prirodu.”
Od tada do sada sam čula i pročitala veliki broj definicija menadžmenta i nijedna nije pokazala toliku praktičnu vrednost kao ova sa prapočetka mojih master studija. Iznova i iznova se uveravam u istinitost krajnje jednostavnih pravila. Biznis se vrti oko ideja, para i ljudi. Ljudi se vrte oko ideja, para i drugih ljudi. Pare se vrte oko ideja, ljudi i drugih para. Sve u svemu, nema para bez ljudi i ideja koje oni donose.
Odatle kreće bazični izazov za rukovodioce: kako uskladiti potrebe, očekivanja i zahteve zaposlenih ljudi sa potrebama, očekivanjima i zahtevima poslovnih ciljeva? Da bi se takav poslovni balans uspostavio, posao menadžera podrazumeva kreiranje takve radne atmosfere u kojoj zadovoljni ljudi zarađuju svoje plate kroz plasman proizvoda i usluga zadovoljnim klijentima, stvarajući veći priliv za zadovoljnog poslodavca.
Naravno, ovoliko spomenutog zadovoljstva ima svoju cenu: svi uključeni akteri mogu svoje da cene više od onoga što su druge strane spremne da ponude ili plate. Zaposleni mogu procenjivati svoj rad vrednijim od dohotka koji primaju; (pre)zadovoljni vlasnici mogu povlačiti više novca nego što ga poslovanje generiše; kupci mogu tražiti više robe i usluga za manje para. Sve u svemu, kada se spoje zadovoljstvo ljudi i novac, zabava za menadžere je zagarantovana.
I onda (a i pre i posle toga ?) na scenu stupa, na početku spomenuto, poznavanje ljudske prirode kao menadžerska kompetencija. Precizno razumevanje “pokretača” za svakog pojedinačnog člana tima je kompetencija ozbiljnog rukovodioca, veoma često oličena u izrazima poput “Čitam ga kao otvorenu knjigu”, “Poznajem ga kao svoj džep”; “Znam ga u dušu” i sl. Drugim rečima – prepoznajem individualnost i želim da podržim da ona pruži svoj maksimalni doprinos zajedničkim ciljevima. Pravim razlike među zaposlenima, da bih obezbedio(la) podršku koja je potrebna toj osobi.
Odakle kreću dobri menadžeri na tom putu podrške razvoju potencijala pojedinca? Odgovor je jednostavan – od samog početka, i to sledeći biblijski savet: Na početku beše reč. Dobri menadžeri polaze od načina na koji razgovaraju sa kolegama o poslu, poslovnim ciljevima i inim temama, jer pravovremena i dobro iskorišćena reč i tema imaju snažan efekat. Posao rukovodioca podrazumeva i “vraćanje na radnu temu” i održavanje “pozitivne tenzije” za dostizanje visokih i još viših ciljeva, kroz kontinuirano podsećanje na širu sliku svrhe i važnosti dok se razmatra stepen ostvarenja pojedinačnih ciljeva. Ukoliko se o poslovnim temama ne govori na miran i dosledan način, ukoliko zahtevnost ne uključuje i kulturni pristup, ukoliko očekivanja nisu prezentovana na precizan način, ostvarenje ciljeva i zadovoljstvo zaposlenih mogu biti ugroženi na više od jednog načina. Posledice ovako neželjenog ukrštanja ljudi i para utiču na treći ranije spomenuti faktor: na prisustvo/ odsustvo, (ne)kvalitet i broj ideja koje ljudi generišu na poslovne teme u domenu njihovog rada. Tako kreće aktivno isključivanje pojedinca na poslu…
Vrhunski izgled poslovnih prostorija, elegantan nameštaj, hi tech okruženje i sl. mogu kreirati snažan vizuelni utisak i, istovremeno, ne mogu prikriti nedostatak prave interakcije među zaposlenima. Odnosno mogu, ukoliko ona podrazumeva isključenje unutar zidova svojih lepih kancelarija i obavezno zatvaranje vrata kada “naši” ljudi imaju sa nama šta da podele, a da ne čuju “njihovi”.
Ljudi su nosioci ideja koje mogu dovesti do rešavanje problema. Oni su ti koji “uključuju mozak” da spreče da do nekih problema uopšte i dođe. Njima na pamet padaju moguća unapređenja, oni mogu da razmatraju inovacije, oni pomeraju biznis unapred.
Odnosno, mogu da pomeraju ukoliko za to imaju podršku.
Ako ćemo se složiti da podrška može da ima više lica, jedno od onih koje će zaposleni najčešće videti biće ono veoma poznato – lice neposrednog rukovodioca.
