Stvarno, gde nam prođe još jedno leto Gospodnje? Šta nam je donelo? Koliko smo, od onoga što nam je donelo, preokrenuli u svoju korist? Koje smo probleme razrešili, koje uspešno sprečili, a koji nam ostaju kao lekcije koje se ponavljaju?

Kadgod se uputimo stazom odgovaranja na ovakva pitanja i dileme, u osnovi pokušavamo da izmerimo koliko se dobro osećamo u ovom trenutku, u vezi našeg života i onoga što u njemu doživljavamo.
Pokušavamo da razumemo, sa namerom da promenimo, utičemo ili jednostavno odbacimo emocionalni i lični prtljag koji nam otežava kretanje. I nije nam uvek prijatno ono što prikupimo; često se od sabiranja računa – oduzmemo.
Kada podvučemo crtu, na ovaj ili onaj način, svi težimo sličnom, pa tražimo manje – više različite načine da dostignemo isti cilj i – budemo srećni! Kao da su sreća i zadovoljstvo nešto što se događa van nas, što će nam doneti neko drugi, za šta nam je potrebno odobrenje okoline, pozitivan sticaj okolnosti ili ostvarenje nekog davnog sna. Kao da je neophodno da se desi nešto veliko ili samo ispuni neki uslov i… eto nama prilike! Upravo tada ćemo biti srećni, jer se desio razlog da to budemo. Bez nekog posebnog razloga, nema osnovnog razloga za sreću.

Biti srećan, ne znači da je sve idealno

Kada bismo se šalili – onda i nema. Sreća je naše pravo stečeno rođenjem, prema kome se tako ne odnosimo, u očekivanju boljih dana. Ako ga ne koristimo, logično je da ga izgubimo. Anonimni mudrac je odavno rekao: “Biti srećan ne znači da je sve idealno. Biti srećan znači da ste doneli odluku da gledate iznad ne-idealnog”.
Biti srećan znači da se prema životu odnosimo kao prema poklonu, a ne kao prema kazni; da sami kreiramo ona uporišta zbog kojih ćemo se osećati dobro .
Kakve god trenutne okolnosti naših života bile – one su upravo to, trenutne. Loše, dobro, tragično, fenomenalno – sve su to opisi koje pridajemo dešavanjima. Današnje dobro je možda jucerašnje loše. Ili obrnuto. Mi smo ti koji mere. Mi smo jedine konstante u našim životima i zato bismo morali da imamo presudnu reč u definisanju namere kako da današnji dan učinimo srećnim za sebe. Današnji dan. Nije nam potrebna novogodišnja atmosfera da merimo nivo naše sreće. Ona nije lepa samo dok se čeka, ma koliko divna pesma opisivala to stanje. Sreća je lepa i dok se čeka, a još je lepša kada se oseća upravo sada!
A šta je prava sreća za nas? Koji je to momenat u toku dana u kome sebi dozvolimo da se osetimo dobro, zadovoljno i jednostavno – srećno? Prava stečena rodenjem su uvek sa nama. To znači da ih uvek možemo koristiti. Ne-korišcenjem ih gubimo i nemamo prava da druge optužujemo za to. Bili smo ponuđeni…
Gde čuče naša zadovoljstva koja vode do jednostavnog, srećnog stanja? U odnosima sa voljenima i njihovoj podršci, u razvoju karijere, u interesovanjima koje delimo sa istomišljenicima, u vrednostima i aktivnostima koje delimo sa prijateljima, u ličnom razvoju, u nečem nespomenutom? Koji je to momenat u toku dana u kome zastanemo i sebi kažemo “Da, da, to je to. Ovo je taj trenutak zadovoljstva i ja sam zbog toga srećna/srećan.” Naravno, i osmehnemo se da izrazimo svoje dobro stanje.
Ukoliko ste nakon čitanja prethodne recenice pomislili “šećerna vodica” predlažem da se upoznate sa rezultatima istraživanja dr Dacher Keltner sa Univerziteta u Berkliju: “Dok pozitivne emocije imaju tendenciju da proširuju naše misli, negativne emocije teže da ih suze i zaustave razvoj… razlike u izražavanju emocija se mogu tokom života ustaliti i (tako) diktirati naš lični i društveni uspeh”.

Sreća proizilazi iz naših aktivnosti

“Sreca nije sama od sebe stvorena. Ona proizilazi iz naših aktivnosti” redovno ističe Dalaj Lama. Sreća se rađa kroz akciju i kroz prepoznavanje trenutka u kome nam je u vezi neceg potaman ili se željenom približavamo jer probleme susrećemo i kada znamo kuda smo krenuli i kada ne znamo. Oni nam ulaze u životni opis. Kada god krenemo da nešto promenimo, samo kretanje može iskreirati problem jer menja status quo. Lepota nepromenjivog, stalnog stanja stvari je estetika prošlih vremena. Današnja zadovoljstva pre dolaze
iz činjenice da rešavamo probleme koji nas približavaju željenom nego iz činjenice da ih uopšte nemamo. Izmedu ostalog, zato što to nije ni realno.

Umesto da se sa skraćenjem dana i zahlađenjima ubedačimo (što bi rekli neki novi klinci) zbog onoga što nam se dogodilo – a to nismo želeli – ili zato što nam se do sada u 2015. nije dogodilo ono što smo želeli, predlažem da krenemo drugačijim putem i da pred sebe postavimo zadatak da na kraju svakog dana sebi jasno kažemo šta smo lepo uradili, uočili ili doživeli (makar to bilo sasvim malo i sasvim slučajno). I tako dan po dan, jedna po jedna uočena lepa sitnica… korak po korak do spiska koga ćemo sa zadovoljstvom pogledati kada, krajem decembra, budemo sumirali ovu godinu.