Sreća u ne-tako-srećnim (neželjenim) okolnostima

AUTOR :
Brankica Ljamić, PhD
Master Certified Coach, MCC (ICF)

“Ono što radimo i čini nas srećnim je ono što nas razdvaja, dok nas spaja upravo to što želimo da budemo srećni.”

Bez ozbira na veliko i raznoliko životno iskustvo,  a možda upravo i zbog njega, malo je onog što želim i hoću sa sigurnošću da tvrdim. Listu od tih nekoliko stvari u koje sam baš, baš sigurna predvode konstantnost potrebe i potrage za srećom. Ako postoji tema koja se kontinuirano provlači kroz većinu koučing razgovora koje vodim sa klijentima, uključujući i business coaching, to je potreba da budemo srećni. 

Želja za srećom, kojoj toliko težimo, istovremeno nas i spaja i razdvaja, jer je rečima na isti način izražavamo, dok mislimo na različite stvari i iskustva. Razlog razlika je veoma jednostavan – sreća je samo na površini imenica, u svojoj suštini, ona je glagol. Ono što nas vodi do sreće su aktivnosti, akcije koje preduzimamo: nekome je vrhunac sreće pecanje, nekome razgovor sa prijateljem, nekome ostvarenje poslovnog cilja, nekome porodični ručak…

Upravo zato bismo u ovim, (malo) manje srećnim okolnostima naših života, mogli da se setimo šta smo ono beše voleli da radimo, da možemo i sada, u zatvorenom prostoru, a da ispunjava dva uslova: da je to aktivnost koja uključuje promenu ritma disanja, pokret  i neki oblik aktivnosti poput igre, plesa, pevanja, čak i sređivanja ormara,… kao i da ta ista aktivnost uključuje druge ljude – one koji su uz nas, kao i one koji virtuelno mogu biti uz nas.  Da razmrdamo telo i “rastresemo” uznemirenje, kako naše tako i njihovo. U suštini, da nam svima promenimo tok neželjenih misli.

Tako da, čak i ako  sami prolazimo kroz iskustvo izolacije, novouvedenim “online kafama” sa prijateljima možemo da dodamo igru ili vežbanje ili takmičenje u brzom spremanju palačinki… Da delimo ono što radimo, da se setimo koliko blizu možemo da budemo, čak i kada to nismo. Moji prijatelji su pre neki dan  zajedno učili ča-ča-ča. To što su na različitim kontinentima ih nije omelo: svejedno su svi bili u pidžamama.

 

Ono što radimo i čini nas srećnim je ono što nas razdvaja, dok nas spaja upravo to što želimo da budemo srećni.

Povezani tekstovi