Dakle, činjenica da smo srećno stigli kući iako se nismo vezali, sigurno ne mora znači da je naša odluka o nevezivanju bila dobra. Dobar ishod više govori više o tome da smo tog dana imali sreće. Međutim, mi za takav pozitivan ishod, najčešće nismo zahvalni i nekako podrazumevano da je, ako nismo “dobili packe”, tj. bili trenutno kažnjeni, sve u redu sa našim odlukama i ponašanjima. Često, u stvari previše često, težimo da dobijemo odgovore i tražimo trenutnu povratnu informaciju o tome da li je nešto za nas dobro ili ne, potrebno ili ne, dozvoljeno ili ne. Ako povratna informacija ne stigne, smatramo da ono što radimo – a, u suštini, nije za nas dobro – može da prodje i neće dovesti do neželjenih posledica. Ispada da ako odmah ne “dobijemo packu”, mi mislimo i nadamo se da je nikada nećemo ni dobiti. Takodje, ako nam neka aktivnost ne uspe, to jest relativno brzo ne dobijemo nagradu, mi mislimo da je nikada ni nećemo ni dobiti, pa umemo da brzopotezno odustanemo.

Život, najčešće nije samo crn, niti samo beo, i naše aktivnosti nisu praćene direktnim kaznama ili nagradama. Mnogo češće je na delu činjenica koja veoma utiče na nas i naše živote: postojanje vremenskog razmaka izmedju uzroka i posledice.
Čak i kada napravimo dobre odluke i preduzmemo prave aktivnosti, ne moramo odmah videti očekivane, dobre rezultate. Put do dobrih rezultata može dugo da traje uz značajan broj poraza, odbijanja i loših rezultata. Svako ko je u nečemu uspeo je do uspeha stigao nakon što je, prethodno, “odradio” svoju seriju neuspeha.

Merilin Monro je 1947. odbijena od strane filmskog studija jer je producent smatrao da je njen izgled – neatraktivan. Studio koji ju je odbio je bio, ni manje, ni više nego vodeći – 20th Century Fox. “Neatraktivna” glumica je napravila jednu od najuspešnijih karijera, ustanovivši novi standard harizme platinastih lepotica.
Devetnaestogodišnja Barbara Strejsend je prvi put nastupila 1961. na premijeri predstave na Brodveju koja je ukinuta već sledeći dan, nakon šestomesečnih priprema. Tokom kasnije karijere je prodala 150 miliona ploča, dobila sve moguće nagrade za komponovanje, režiju, produkciju, scenarija. Preciznije, za sve aktivnosti koje je obavljala.
12 izdavača je odbilo, na njihovu trajnu žalost, prvu knjigu iz serije o Hariju Poteru i tako propustilo priliku da napravi istorijski profit dok autorka knjige J.K. Rouling postaje druga najbogatija žena u Britaniji, nakon kraljice Elizabete.
Jednostavna poruka ovih primera je da priče o potencijalnom neuspehu ne bi postale priče o vidljivom uspehu da su oni koji su ih pokrenuli, odustalii. Da nisu prevazišli nesigurnost, nepoverenje, odbijanje, neznanje, poniženje, strahove, bol. Odnosno, kako reče kontraverzni biciklista Lens Armstrong: „Bol je privremena. Ona može trajati minut, sat, dan ili godinu dana, ali će je na kraju nešto drugo zameniti. Ukoliko odustanem, medjutim, ona će trajati večno.“

Činjenica da izmedju uzroka – naših aktivnosti, i posledica – rezultata koje dobijamo, postoji vremenski otklon ( koji može biti nesrazmerno dugačak ) olakšava da počnemo da sumnjamo da ćemo ikada ostvariti ono što želimo jer nemamo vidljivih, opipljivih rezultata. Možda bi nam olakšalo da razumemo da tada gradimo mrežu onoga što možemo nazvati nevidljivim rezultatima.
Nevidljivi rezultati su posledice ponovljenih aktivnosti koje do efekata dovode samo na osnovu kumulativnosti: oni su nevidljivi dok odjednom, kao dodirnuti tačkom preokreta, ne postanu vidljivi. Oni su nevidljivi zato što aktivnosti koje ih podržavaju ne dovode do trenutnog feedback-a i nemaju trenutnu važnost, iako će akumulacija onoga što sada radimo ili ne radimo će napraviti razliku, koja će učiniti vidljivim dotada nevidljivi rezultat.
Klijent koga redovno kvartalno pozivamo i koji nas redovno odbija, može zbog naše diskretne upornosti da odluči da sa nama sklopi neočekivano veliki ugovor.
Slučajan susret pola godine kasnije može da se pretvori u poslovno ili životno partnerstvo.
One oblasti naših života koje dobro funkcionišu su one koje su bazirane na praksi aktivnosti koje se obavljaju, iako nema vidljivih rezultata. Tačnije, nema dramatičnih, velikih vidljivih rezultata, sve dok se ne desi neki povod koji učini vidljivim ispravnost ili neispravnost tih aktivnosti. Što bi se reklo – “polako, polako, pa odjednom”.

Ako je put kojim se krećemo da bismo ostvarili ono što želimo – put uzroka čije će posledice biti vidljive kasnije, postavlja se pitanje kako da uvećamo verovatnoću, sigurnost da ćemo dostići željeno? Jednostavno, kroz aktivnosti u dva smera:
1. jasnom formulacijom onoga što želimo i razloga koji nas ka tom pokreću;
2. našom izdržljivošću da tamo i stignemo.
Bez prvog, ne znamo ka čemu se krećemo, pa rezultati i ne mogu da postanu vidljivi. Bez drugog, mi smo kao onaj čovek iz poznate šale koji je preplivao 90% Lamanša i onda se vratio jer se umorio…